Policisticno oboljenje bubrega - PKD je autosomatsko dominantno nasledno oboljenje bubrega. Nalazimo ga kod svih sisara. Karakterise ga prisustvo jedne ili vise cista u jednom ili oba bubrega.

Ciste su prisutne jos od embrionalnog doba. Vrlo cesto se iz toga razloga radjaju i mrtvi macici, sto je pogotovo karakteristicno za homozigote. Inace su ciste vec prisutne od samog rodjenja. Veliki pomor macica zbog cista je u prvim mesecima zivota. Oni koji prezive to kriticno razdoblje mogu cak i dugo pozivjeti.# Rastom macica pa time i bubrega rastu i ciste. Kada ce zaista poceti patoloski rast, tesko je predvideti, kao i uzrok zbog cega ciste pocinju naglo rasti. Ima slucajeva da se usprkos pozitivnoj dijagnostici, cista miruje citavog zivota. Prema statistici ciste u vecini slucajeva naglo pocinju rasti oko 7 godine zivota mace.
Svojim rastom one unistavaju bubrezno tkivo, a time i funkciju bubrega. Konacan ishod je potpuno unistenje bubreznog tkiva i prestanak rada bubrega, sto dovodi do smrti maca. Jos uviek se ne zna, zasto se kod nekih maca bolest razvija sporo a kod nekih vrlo brzo.

Nazalost ne postoji nikakva specificna terapija. U humanoj medicini u takvim se slucajevima radi transplantacija bubrega i sprovodi dijaliza. Danas transplantaciju bubrega kod maca rade jedino u SAD, sa prosjecnim prezivljavanjem oko 2,5 god. Do nedavno jedina moguca dijagnosticka metoda bila je putem ultrazvuka. Pouzdanost te analize je oko 95- 99 %, a zavisi takodje o rezoluciji sonde za UZV. Najbolje ga je obaviti nakon 6 mjeseci zivota pa nadalje. Kontrolu treba obavljati uzastopno nekoliko godina, da bi se sa sigurnoscu moglo reci da je maca PKD negativna. Razvojem dijagnostike danas postoji 100 posto pouzdana metoda DNK analizom. Tom genetskom analizom dokazuju se mutacije koje su odgovorne za to oboljenje bubrega. Testiranje se vrsi iz uzorka sline, u nekim laboratorijima i iz krvi, a odredjuje se genetska sklonost za PKD. Uzimanje uzoraka sline je vrlo jednostavno, pa to moze bez problema obaviti svaki odgajivac sam. Ukoliko je test negativan, maca je takodje PKD negativna, tj. ona i njeno potomstvo bice negativno, uz pretpostavku da je i partner negativan. Svaku PKD pozitivnu macu treba iskljuciti iz uzgoja, te na taj nacin uzgajati zdrave mace. Iskljucenje iz uzgoja vrsi se kastracijom ili sterilizacijom pozitivnih maca. Potpuno negativan nalaz je oznacen sa N/N.

PKD ciste ne nalazimo samo u bubrezima, vec ih mozemo naci u jetri i gusteraci, ali to je redje. Takodje i svaka cista ne mora znaciti PKD, zbog toga jedino gensko testiranje daje potpuno jasne rezultate. Donedavno se smatralo da je PKD specifican i najvise rasprostranjen kod persijskih maca i egzota. Nazalost zbog toga su genski testovi ciljano razvijeni za persijke i egzote, i u novije vreme za britanske mace. Medjutim PKD nalazimo gotovo kod svih pasmina, mozda u nesto manjem opsegu. Nalazimo ga i kod domacih maca. 


PKD je podmuklo oboljenje jer mačka može izgledati potpuno zdravo, a da se njeni bubrezi nalaze u veoma lošem stanju. Kada simptomi počnu da se ispoljavaju, uglavnom bude kasno za reagovanje.
Rana dijagnostika ovog oboljenja može pripremiti vlasnika na moguće zdravstvene probleme koje bi mačka mogla imati u budućnosti. Određenim načinom života bolest se može usporiti.
Takođe, rano otkrivanje PKD-a kod mačaka je od značaja, jer bi se tako moglo izbeći parenje obolelih i zdravih mačaka čime bi se sprečilo dalje prenošenje ove bolesti na potomstvo.

Obavezno testirajte svoju persijsku macu na ovu neizlecivu naslednu bolest ili ukoliko uzimate za ljubimca trazite genetske testove roditelja.

Sve mace iz Innamorare odgajivacnice su PKD negativne.


izvor: besnopile.rs
          zivotinje.rs

 

Ako tek ulazite u čarobni svet rasnih mačaka, pročitajte  kratki vodič:​

Rasne macke za pocetnike
​

​
Niste sigurni imate li otrovne biljke za mačke u vašem domu? Saznajte koje biljke vaša mačka ne bi smjela konzumirati i koje smetnje i bolesti one uzrokuju.
​
Otrovne biljke nisu nimalo bezazlene i ne izazivaju samo dijareju i povracanje već mogu dovesti i do smrti. Pojede li vaša mačka neku od biljaka s popisa, odmah posetite veterinara i ponesite deo biljke koju je pojela sa sobom.
Imajte na umu da se trovanje može manifestovati na tri načina:

1. otrov deluje odmah i daje spontanu reakciju
2. otrov deluje kao alergen i reakcija je kasnije vidljiva
3. otrov deluje traumatski, što znači da izaziva trajna oštećenja jetre i bubrega

Amarilis
U ovom slučaju, cela biljka je otrovna za vašu mačku. Pojede li bilo koji njen deo, simptomi mogu biti anoreksija, dijareja, povraćanje, bol u trbuhu ili depresija.
Mrazovac
Također je cela biljka otrovna, a kao nuspojave javljaju se mučnina, povraćanje i nadražaj usta.
Aloe vera
Kod biljke aloje, otrovni su njeni listovi. Pojede li vaša mačka list, pojaviće se simptomi poput depresije, povraćanja, retke stolice, drhtavice, anoreksije ili promene boje urina.
Ricinus
Ricinus spada u skupinu otrovnih biljaka za mačke jer su njegove semenke otrovne. Ako se dogodi da ih vaša mačka konzumira, može doći do: osjećaja pečenja u ustima i grlu, bolova u trbuhu ili primesa krvi u stolici.
Hrizantema
Hrizantema je biljka koja je za vašu mačku cela otrovna. Simptomi koji se javljaju nakon konzumacije su: slinjenje, nestabilan hod, iritacije na koži, dijareja i povraćanje.
Ciklama
Kod biljke ciklame, otrovni su gomolji jer sadrže alkaloide. Simptomi u ovom slučaju mogu biti: Grčevi u želucu, mučnina i dijareja.
Otrovni bršljan
Ova biljka je otrovna i za ljude i za životinje, a njen najotrovniji deo su bobice. Ako mačka dotakne biljku, doći će do dermatitisa. Ako se pojede neki deo biljke, doći će do upale grla i želučanih i probavnih smetnji.
Kalanhoa
Poput većine biljaka s ovog popisa, kalanhoa je cela otrovna. Ona kod mačaka uzrokuje epileptični napad i paralizu određenih mišića.
Ljiljan  
Ljiljan je u samom vrhu najotrovnijih biljaka za mačke. Cela biljka je otrovna, a kao simptomi se javljaju: povraćanje, letargija, smanjen apetit, pojačana žeđ. Ako se stanje ne leči, doći će do otkazivanja bubrega.
Oleander
Svi delovi oleandra su otrovni za vašu mačku. Njegova konzumacija uzrokuje: povraćanja, bolove u trbušnoj šupljini, pečenje u ustima, nepravilan rad srca i dijareju.
Spatifilum ili Kozlac
Takođe je cijela biljka otrovna, njena konzumacija može dovesti do iritacije kože i sluznice.
Japanski sagovac
Cela biljka je otrovna, posebno semenke. Konzumira li mačka japanski sagovac, može doći do: povraćanja, djareje, depresije, napada i poremećaja rada jetre.
Tulipan
Tulipan je ceo otrovan za mačke, naročito njegova lukovica. Simptomi koje on uzrokuje su: depresija, slinjenje, dijareja i povraćanje.
Tisa
Svaki deo ove biljke je otrovan, a simptomi koji će na to ukazati su: drhtavica, gubitak koncentracije i otežano disanje.
Narcis
Kod prekrasnog narcisa, za mačku su otrovni lukovica, lišće i cvijet. Nuspojave nakon konzumacije su: konvulzije, pretjerano slinjenje, nizak krvni pritisak, nepravilan rad srca, nizak krvni tlak i dijareja.
Begonija
Kod biljke begonije, otrovan je njen koren. Ovu biljku dosta ljudi uzgaja pa pripazite da se vaša mačka ne mota oko nje. Simptomi koji se javljaju nakon konzumacije su: otežano gutanje, slinjenje i povraćanje.
Difenbahija
Svaki deo ove biljke je otrovan. Simptomi su kao i u slučaju begonije: otežano gutanje, slinjenje i povraćanje.
Rodonendron
Ova biljka je ciela otrovna. Velik je broj simptoma koji ukazuju na to da je vaša mačka pojela ovu biljku, a oni su: depresija, dijareja, slinjenje, paraliza zadnjih nogu, gubitak apetita, povraćanje, slabost, srčane smetnje, koma i na kraju - smrt.


Izvor : zivotistil.rtl.hr