Policisticno oboljenje bubrega - PKD je autosomatsko dominantno nasledno oboljenje bubrega. Nalazimo ga kod svih sisara. Karakterise ga prisustvo jedne ili vise cista u jednom ili oba bubrega.
Ciste su prisutne jos od embrionalnog doba. Vrlo cesto se iz toga razloga radjaju i mrtvi macici, sto je pogotovo karakteristicno za homozigote. Inace su ciste vec prisutne od samog rodjenja. Veliki pomor macica zbog cista je u prvim mesecima zivota. Oni koji prezive to kriticno razdoblje mogu cak i dugo pozivjeti.# Rastom macica pa time i bubrega rastu i ciste. Kada ce zaista poceti patoloski rast, tesko je predvideti, kao i uzrok zbog cega ciste pocinju naglo rasti. Ima slucajeva da se usprkos pozitivnoj dijagnostici, cista miruje citavog zivota. Prema statistici ciste u vecini slucajeva naglo pocinju rasti oko 7 godine zivota mace.
Svojim rastom one unistavaju bubrezno tkivo, a time i funkciju bubrega. Konacan ishod je potpuno unistenje bubreznog tkiva i prestanak rada bubrega, sto dovodi do smrti maca. Jos uviek se ne zna, zasto se kod nekih maca bolest razvija sporo a kod nekih vrlo brzo.
Nazalost ne postoji nikakva specificna terapija. U humanoj medicini u takvim se slucajevima radi transplantacija bubrega i sprovodi dijaliza. Danas transplantaciju bubrega kod maca rade jedino u SAD, sa prosjecnim prezivljavanjem oko 2,5 god. Do nedavno jedina moguca dijagnosticka metoda bila je putem ultrazvuka. Pouzdanost te analize je oko 95- 99 %, a zavisi takodje o rezoluciji sonde za UZV. Najbolje ga je obaviti nakon 6 mjeseci zivota pa nadalje. Kontrolu treba obavljati uzastopno nekoliko godina, da bi se sa sigurnoscu moglo reci da je maca PKD negativna. Razvojem dijagnostike danas postoji 100 posto pouzdana metoda DNK analizom. Tom genetskom analizom dokazuju se mutacije koje su odgovorne za to oboljenje bubrega. Testiranje se vrsi iz uzorka sline, u nekim laboratorijima i iz krvi, a odredjuje se genetska sklonost za PKD. Uzimanje uzoraka sline je vrlo jednostavno, pa to moze bez problema obaviti svaki odgajivac sam. Ukoliko je test negativan, maca je takodje PKD negativna, tj. ona i njeno potomstvo bice negativno, uz pretpostavku da je i partner negativan. Svaku PKD pozitivnu macu treba iskljuciti iz uzgoja, te na taj nacin uzgajati zdrave mace. Iskljucenje iz uzgoja vrsi se kastracijom ili sterilizacijom pozitivnih maca. Potpuno negativan nalaz je oznacen sa N/N.
PKD ciste ne nalazimo samo u bubrezima, vec ih mozemo naci u jetri i gusteraci, ali to je redje. Takodje i svaka cista ne mora znaciti PKD, zbog toga jedino gensko testiranje daje potpuno jasne rezultate. Donedavno se smatralo da je PKD specifican i najvise rasprostranjen kod persijskih maca i egzota. Nazalost zbog toga su genski testovi ciljano razvijeni za persijke i egzote, i u novije vreme za britanske mace. Medjutim PKD nalazimo gotovo kod svih pasmina, mozda u nesto manjem opsegu. Nalazimo ga i kod domacih maca.
PKD je podmuklo oboljenje jer mačka može izgledati potpuno zdravo, a da se njeni bubrezi nalaze u veoma lošem stanju. Kada simptomi počnu da se ispoljavaju, uglavnom bude kasno za reagovanje.
Rana dijagnostika ovog oboljenja može pripremiti vlasnika na moguće zdravstvene probleme koje bi mačka mogla imati u budućnosti. Određenim načinom života bolest se može usporiti.
Takođe, rano otkrivanje PKD-a kod mačaka je od značaja, jer bi se tako moglo izbeći parenje obolelih i zdravih mačaka čime bi se sprečilo dalje prenošenje ove bolesti na potomstvo.
Obavezno testirajte svoju persijsku macu na ovu neizlecivu naslednu bolest ili ukoliko uzimate za ljubimca trazite genetske testove roditelja.
Sve mace iz Innamorare odgajivacnice su PKD negativne.
izvor: besnopile.rs
zivotinje.rs
Ciste su prisutne jos od embrionalnog doba. Vrlo cesto se iz toga razloga radjaju i mrtvi macici, sto je pogotovo karakteristicno za homozigote. Inace su ciste vec prisutne od samog rodjenja. Veliki pomor macica zbog cista je u prvim mesecima zivota. Oni koji prezive to kriticno razdoblje mogu cak i dugo pozivjeti.# Rastom macica pa time i bubrega rastu i ciste. Kada ce zaista poceti patoloski rast, tesko je predvideti, kao i uzrok zbog cega ciste pocinju naglo rasti. Ima slucajeva da se usprkos pozitivnoj dijagnostici, cista miruje citavog zivota. Prema statistici ciste u vecini slucajeva naglo pocinju rasti oko 7 godine zivota mace.
Svojim rastom one unistavaju bubrezno tkivo, a time i funkciju bubrega. Konacan ishod je potpuno unistenje bubreznog tkiva i prestanak rada bubrega, sto dovodi do smrti maca. Jos uviek se ne zna, zasto se kod nekih maca bolest razvija sporo a kod nekih vrlo brzo.
Nazalost ne postoji nikakva specificna terapija. U humanoj medicini u takvim se slucajevima radi transplantacija bubrega i sprovodi dijaliza. Danas transplantaciju bubrega kod maca rade jedino u SAD, sa prosjecnim prezivljavanjem oko 2,5 god. Do nedavno jedina moguca dijagnosticka metoda bila je putem ultrazvuka. Pouzdanost te analize je oko 95- 99 %, a zavisi takodje o rezoluciji sonde za UZV. Najbolje ga je obaviti nakon 6 mjeseci zivota pa nadalje. Kontrolu treba obavljati uzastopno nekoliko godina, da bi se sa sigurnoscu moglo reci da je maca PKD negativna. Razvojem dijagnostike danas postoji 100 posto pouzdana metoda DNK analizom. Tom genetskom analizom dokazuju se mutacije koje su odgovorne za to oboljenje bubrega. Testiranje se vrsi iz uzorka sline, u nekim laboratorijima i iz krvi, a odredjuje se genetska sklonost za PKD. Uzimanje uzoraka sline je vrlo jednostavno, pa to moze bez problema obaviti svaki odgajivac sam. Ukoliko je test negativan, maca je takodje PKD negativna, tj. ona i njeno potomstvo bice negativno, uz pretpostavku da je i partner negativan. Svaku PKD pozitivnu macu treba iskljuciti iz uzgoja, te na taj nacin uzgajati zdrave mace. Iskljucenje iz uzgoja vrsi se kastracijom ili sterilizacijom pozitivnih maca. Potpuno negativan nalaz je oznacen sa N/N.
PKD ciste ne nalazimo samo u bubrezima, vec ih mozemo naci u jetri i gusteraci, ali to je redje. Takodje i svaka cista ne mora znaciti PKD, zbog toga jedino gensko testiranje daje potpuno jasne rezultate. Donedavno se smatralo da je PKD specifican i najvise rasprostranjen kod persijskih maca i egzota. Nazalost zbog toga su genski testovi ciljano razvijeni za persijke i egzote, i u novije vreme za britanske mace. Medjutim PKD nalazimo gotovo kod svih pasmina, mozda u nesto manjem opsegu. Nalazimo ga i kod domacih maca.
PKD je podmuklo oboljenje jer mačka može izgledati potpuno zdravo, a da se njeni bubrezi nalaze u veoma lošem stanju. Kada simptomi počnu da se ispoljavaju, uglavnom bude kasno za reagovanje.
Rana dijagnostika ovog oboljenja može pripremiti vlasnika na moguće zdravstvene probleme koje bi mačka mogla imati u budućnosti. Određenim načinom života bolest se može usporiti.
Takođe, rano otkrivanje PKD-a kod mačaka je od značaja, jer bi se tako moglo izbeći parenje obolelih i zdravih mačaka čime bi se sprečilo dalje prenošenje ove bolesti na potomstvo.
Obavezno testirajte svoju persijsku macu na ovu neizlecivu naslednu bolest ili ukoliko uzimate za ljubimca trazite genetske testove roditelja.
Sve mace iz Innamorare odgajivacnice su PKD negativne.
izvor: besnopile.rs
zivotinje.rs
RSS Feed
